UDBA

UDBA ili Uprava državne bezbednosti je tajna policijska organizacija bivše Jugoslavije. Funkcionisala je na sličnim principima kao sovjetski KGB. Kasnije je promenila naziv u Služba državne bezbednosti (SDB). Sa decentralizacijom SFRJ došlo je i do decentralizacije SDB, pa su republičke SDB dobijale sve više nadležnosti i potčinjavale se republičkim vlastima. Sa jačanjem antagonizma između republika, u vreme raspada bivše SFRJ, pripadnici republičkih SDB su često radili jedni protiv drugih.

Osnovni zadatak UDBE je bila borba protiv unutrašnjih neprijatelja, odnosno protivnika komunističkog režima. Među njima su bili ostaci građanske klase, intelektualci, pripadnici crkvenog klira i drugi.

UDBA se bavila obaveštajnim i operativnim radom. Ako se obaveštajni rad svodio na prikupljanje i obradu informacija, operativna delatnost UDBE je bila mnogo šira i obuhvatala je raznovrsne aktivnosti usmerene prema političkim protivnicima komunističkog režima. Od operacija koje su imale za cilj dezinformisanje i diskreditaciju pojedinaca pa do ubistava.

Mada je UDBA bila služba unutrašnje bezbednosti, to je nije sprečavalo da izvodi obaveštajne i operativne delatnosti u inostranstvu, među iseljenicima, političkom i ekonomskom emigracijom. Ljudi koji su u imigraciji sarađivali sa Službom (kako su pripadnici UDBE nazivali ovu organizaciju) regrutovani su na razne načine. Bilo je među njima i posebno obučenih ljudi, kao i ideoloških pristalica komunistiučkog režima. Međutim, veliki broj saradnika su bili ljudi koji su na razne načine ucenjeni da sarađuju sa Službom.

Dobro je poznato da su istaknuti kriminalci i članovi podzemlja aktivno sarađivali sa Službom. Najčešće su bili uključeni na poslovima fizičke likvidacije političkih protivnika, kao i na finanansiranju operacija (trgovina narkoticima i slično). U ranim devedesetim, legitimacija Službe Državne Bezbednosti je bila stvar prestiža među beogradskim kriminalcima.

Manje je poznato da je UDBA svoje aktivne saradnike regrutovala i među ljudima koji su počinili neka druga krivična dela, od ubistva iz nehata do saobraćajne nesreće. UDBA bi tada tim ljudima obezbedila zaštitu od gonjenja u zamenu za obaveštajnu ili operativnu saradnju. Ponekad se radilo o krivičnim delima koja se nisu mogla prikriti i tada bi takvi saradnici bili prebacivani u inostranstvo, sa zadatkom da rade među našim iseljenicima. Služba bi obezbedila nesmetan izlazak iz zemlje, a saradnici bi ostajali u inostranstvu dok krivično delo ili sudska presuda ne zastari.