Sme li ko od vas, kad ima spor s drugim, da ide na sud pred nepravedne, a ne pred svete? Ili zar ne znate da će sveti suditi svetu? I ako ćete vi da sudite svetu, zar niste dostojni da sudite u sasvim malim sporovima? Ne znate li da ćemo mi suditi anđelima, a kamo li u svetovnim stvarima? Ako, dakle, imate svetovne sporove, postavite za sudije one koji su u Crkvi malo cenjeni. Govorim na vašu sramotu. Tako među vama nema ni jednog mudrog koji bi mogao da presudi među svojom braćom? (Korinćanima 6:1-8)
Ima među nama i onih koji veruju da se sporovi između grupe mirjana i episkopa mogu rešavati na građanskim sudovima. Ako se ti sporovi postave kao imovinsko-pravni sporovi između različitih pravnih subjekata, možda su i u pravu. Možda će se sud prihvatiti tog posla. Možda će, nakon višegodišnjeg procesa koji će finansijski iscrpljivati obe strane, sud čak i doneti presudu u korist te grupe. Šta takva presuda može doneti u praktičnom životu?
Teoretski, građanski sud može prisliliti episkopa da preda upravu nad crkvenoškolskom opštinom i njenom imovinom. Može li građanski sud prisiliti episkopa da u jednoj takvoj crkvenoškolskoj opštini zadrži sveštenika? Može li građanski sud prisiliti episkopa da blagoslovi bogosluženja u objektima jedne takve crkvenoškolske opštine? Može li građanski sud prisliliti episkopa da blagoslovi vršenje obreda nad članovima jedne takve crkvenoškolske opštine? Može li zabraniti episkopu da u istom mestu organizuje novu misionarsku parohiju, i tamo postavi sveštenika?
Na sva ova pitanja, odgovor je veoma jednostavan: građanski sud ne može da se meša u te stvari. Radi se o unutrašnjim stvarima verske zajednice, građanski sud nema tu šta da traži.
“Zar će episkop da uradi tako nešto?” – pitaju se oni koji ne razumeju ni duh ni ustrojstvo crkve. A zašto to ne bi uradio?
Već sekira leži kod korena drveća; stoga se odseca i baca u vatru svako drvo koje ne donosi dobra roda. (Matej 3:10) Oni koji dovode u pitanje autoritet episkopa i njegovo pravo na duhovnu vlast unutar eparhije, sami sebe isključuju iz crkve. Njihovim odsecanjem od tela Crkve episkop bi samo potvrdio da je jedan takva zajednica sama sebe isključila iz kanonskog i liturgijskog jedinstva Crkve. Poput hirurga, on bi odsekao i odbacio bolesni deo, kako ne bi opterećivao ostatak tela.
Tamo gde je Episkop, tamo neka bude narod, jer tamo je Hristos i tamo je Crkva, rekao je još u prvom veku Sv. Ignjatije Bogonosac. Crkva bez episkopa jednostavno nije Crkva. Ma koliko se oni, koji bi da se sude sa episkopom, upinjali da pokažu suprotno.
Subscribe to:
Post Comments (Atom)
2 comments:
U Istoriji Hriscanske Crkve bezbroj je slucajeva pravednika koji su bili izvodjeni pred sudove i parnice samo zato sto su ispovedali pravu veru.Najpoznatiji primer je Sveti Arhidjakon Stefan(Dela Apostolska 7.glava) koji je svojom krvlju platio cenu svedoceci Istinu.Ono sto posebno raduje jeste svedocanstvo Svetog Pisma da ga je u tom trenutku sam Hristos bodrio tako sto mu se javio kako sedi "s desne strane Oca" Zato ne treba da brinemo sta cemo govoriti jer je Duh Sveti pomocnik i Utesitelj.
Kroz istoriju oblik se menjao ali je forma ostala ista.Sada nema Carinika ili Fariseja ali ima Kombi grupa koja razapinje ucenike Hristove.No oni se ne daju jer znaju da braneci svoje Kanonske Episkope brane Hrista Vladiku na nebesima.Kombi vozaci(lozaci) mogu i dalje da voze svoj kombi ali Crkvi nauditi nece.Prezivela je ona i veca iskusenja od jednog malog Kombija crvene boje.
Veroljub
Jos je bolji primer stradanja Svetog Polikarpa;
http://verujem.org/sveti_oci/polikarp.html
Post a Comment